#nisamtrazila priča 561
“Drage cure.Ponosna sam na vas jer ste hrabre.Iznele ste istinu javno.Izvinite sto ja nisam bila hrabra.Strah je bio mnogo jaci.
Bila sam student mozda 22 godine,Interesovao me samo fakultet,knjige,imala neuzvracenu ljubav,cekala da me primeti.Zivela u nekom svom svetu i bila srecna.
Trazila sam stan preko oglasa.Javila se gospodja ,prijatna i pristojna i dogovorimo se u 13h da dodjem i vidim stan.Kad sam stigla ,gospodja je vec na vratima ide u grad sa komsinicom ,njen sin ce mi pokazati stan.Gospodje odlaze,sin dolazi.Udji samo da uzmem kljuc od stana.Pa zar to nije ovaj stan?Ne ,ali je u blizini.Nevoljno ulazim.
Sedi samo sekund da nadjem kljuc.
Ne osecam se ugodno ali sedam na kraj fotelje u jakni i sa rancem na ledjima,u nekom polupolozaju spremna da krenem odmah.
Napao me je i oborio na krevet.Ona cuvena recenica od koje mi se kosa dize na glavi-Slobodno vristi niko te ne moze cuti.Strasna recenica.Sa osloncem na krevet nogama ga uspesno guram u stomak,ali ruke kojim ga guram u ramena mi posustaju.Osecam da gubim snagu u rukama.Pomisao da ce ta odvratna, ljigava zver uskoro da se spusti na moje lice izrodila je ocajnicki pokusaj da se spasem.
Kazem-Stani .Vidim da si jaci,ne mogu se odbraniti.Ali nemoj da me silujes,Hajde da lepo vodimo ljubav.
To je prvo pametno sto si do sada rekla-kaze on.
Pusti me samo da se umijem od ovih suza i slina i daj nam neki sok da se osvezimo-kazem bez ikakve nade.
On pristaje.On krece ka kuhinji ja ka kupatilu koje je levo od ulaznih vrata.Umesto u kupatilo idem ka ulaznim vratima I kljuc je u njima.Otkljucavam izlazim.Ali ja ne osecam noge ,one se tresu.Drzim se rukama uz gelender i svucem se na dole.On ide za mnom ali ima neku sinu u nozi pa je i on spor.OVU SCENU SAM SANJALA NAREDNIH DESET GODINA DA BEZIM ALI NEMAM NOGE.
Dosla sam kod sestre i odmah celoj porodici ispricala sta se desilo.Insistirali su da ga prijavimo policiji.JA NISAM SMELA .NISAM SMELA DA GA VIDIM DA POKAZEM PRSTOM I KAZEM TO JE ON,DA SE U NEKOM SUDU SUOCIM SA NJIM ,POGLEDAM U NJEGA.JA NISAM SMELA I CELIH NAREDNIH 20 GODINA NISAM SMELA.Tek posle 20 godina sam ga mogla prijaviti,suociti se sa njim,pred svima i pred sudijom.A tada bi doslo cuveno pitanje-sad si se setila,gde si bila do sada?Ja sada imam 57 godina,nikada nijedan detalj te situacije nisam zaboravila.Razumem sve zrtve koje nisu smele da prijave nasilnika a ponosna sam na sve vas koje ste dovoljno hrabre da iznesete svoju pricu.Bravo devojke.Niste same”
april, 2021. godine